Bolji profit je imperativ i u proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru, a ova biljka je svakako jedna od najzahvalnijih kada u pitanju inteziviranje proizvodnje. Svakako, uz preduslov da su ispoštovani svi neophodni koraci u proizvodnji rasada, sadnji i sveukupnoj tehnologiji ishrane i zaštite.
Ključna stvar je biljkama obezbediti maksimum hraniva po svim fenofazama razvoja, pa tako počev od osnovne obrade zemljišta treba primeniti do 700kg/ha kompleksnog hraniva SQM Qrop Complex 12-6-24, ili kombinaciju po 350kg 12-10-18 i 12- 0-46, čime se dobija formula 12-5-32, što je veoma slično ukupnim potrebama paradajza. Ova kompleksna hraniva se odlikuju vrhunskim kvalitetom i čistoćom, a u svom sastavu nemaju hlora i sumpora. Kao alternativu štalskom đubrivu primeniti pileći organski peletirani stajnjak – Biofert Green u dozi do 2000 kg/ha. Ukoliko je zemljište niže pH vrednosti i bez karbonata (nema penušave reakcije sumporne kiseline), treba mu dodati 300-400 kg/ha proizvoda pH Plus – u suprotnom 100-200kg/ha.
Formiranje bankova: Zaštita i prihrana paradajza pre sadnje
Formiranje bankova, odnosno gredica, je obavezno na vododržljivijim i težim tipovima zemljišta.
Pre formiranja bankova, ili pri toj operaciji primenjuje se zemljišni isekticid Force 1.5 G (7-8 kg/ha), sa jako dugim odbojnim delovanjem na štetne insekte, što štiti biljke i od napada biljnih patogena iz zemljišta (kasnija pojava uvenuća).
Pomenuta hraniva se mogu dodati direktno u bankove, ali sa oko 30% smanjenom količinom u odnosu na tretman cele površine.
Zbog više svetlosti, čistog vazduha i lakše manipulacije rastojanje izmedju bankova u plastenicima treba da bude najmanje 1,7m. Tako u objekte od 8m širine mogu stati samo 4 banka.
Za rane rokove sadnje(i kasne letnje) kao i za vegetativnije (bujnije) hibride paradajza predlaže se gustina od 2,5-2,7 bilj./m2, dok se u kasnijim termina i za generativnije hibride primenjuju znatno veće gustine i do 3.1 bilj/m2. Na pomenuta 4 banka u plasteniku širine 8m, biljke se sade na 18-19 cm u redu, a zatim se pri porastu razdvajaju na dve žice iznad svakog banka u “V” formu, po principu – jedna biljka levo, jedna desno…
Fertigacioni sistem mora da se prilagodi tipu zemljišta (sa većim razmakom izmedju kapljača na težim i gušćim rasporedom emitera na lakšim zemljištima). Njegova svrha je pravilna i ravnomerna preraspodela rastvora hraniva svim biljkama.
Dobro odnegovan rasad treba da ima najviše 4-5 pravih listova i nikako ne sme imati na sebi razvijene cvetne elemente, sa uočljivim kruničnim listićima žute boje.
Ukoliko se radi o kontejnerskom rasadu, te biljke treba saditi i sa kotiledonima i tek nekoliko pravih listova, a koren mora biti bele boje. Ukoliko počne da atrofira postaje dobra podloga za saprofite i druge štetne mikroorganizme.
Prihrana paradajza tokom sadnje
Optimalan rok za sadnju treba prilagoditi tipu objekata i tehnologiji, ali je svakako univerzalna preporuka – sejati kasnije, saditi ranije.
Pri samoj sadnji kroz sistem kap ko kap primenjuju se 2-2,5g/bilj. savremene formulacije Fitofert Energy Root 5-55-10, koji je obogaćen brojnim biostimulatorima i pojačanim sadržajem mikroelemenata. Alternativa je Fitofert Kristal 10-40-10 u količini 3-5g/bilj. uz koji se primenjuje i FitoFert BioFlex L (snažan biostimulator koji potpomaže razvoj biljke u početnim fazama razvoja) u količini od 5l/ha jednokratno.
Kao preventivu od napada vaši primeniti zalivanjem sistemični insekticid Amos, ili Actary u dozi primene od 1kg/ha. Insekticid šireg spektra delovanja, koji deluje pored vaši na tripsa, ali i na paradajzovog moljca (Tuta apsoluta) je Tereki (200g/ha). Ukoliko je neophodan nematoinsekticid, koji deluje i na sve štetne insekte, primeniti Vidate (10l/ha). Kod poslednja dva proizvoda, neophodno je regulisati pH na 5-5,5 upotrebom proizvoda pH Green. Ove pH vrednosti se inače primenjuju u hidroponskoj proizvodnji paradajza.
Ukoliko se biljke i rasade sa otvorenim cvetovima, a nastupe teški uslovi u proizvodnji, iste obavezno uklanjati delimično (po par cvetova sa orvih rodnih grana), ili u potpunosti (cele prve rodne grane), ako su biljke jako opterećene.
Prihrana paradajza nakon sadnje
U početku nakon sadnje treba maksimalno držati biljke bez navodnjavanja što duži vremenski period radi boljeg ukorenjavanja. Na težim zemljištima to može biti i po 30-ak dana.
U tom periodu na po 7 dana treba sprovoditi folijarne tretmane prihrane (kasniji popodnevni sati);
Humistart 0.5% + Magni-Cal B 0.3% po sunčanom vremenu,
Humistart 0.5% + Bioflex L 0.2% po oblačnom
Povremeno uključiti sistemični bakar koji nema štetno dejstvo na cvet;
-folijarno Talocuper u koncentraciji od 0,2%,
-fertigaciono Amino Copper 8 (5l/ha)
Ovi proizvodi pored prevencije od fitopatogena regulišu turgor biljaka (ćelijski pritisak), te smanjuju uvijanje donjeg lišća na paradajzu.
U vreme zametanja plodova upotrebiti biostimulativni proizvod i bor Bioflex L 0,25% + Bormax 20 0,2%.
U par tretmana na po par nedelja početkom vegetacije primeniti Firofert Quatro u koncentraciji od 0,4%. (snažna P-K formula 25-20, svi bitni mikroelementi, jako nizak EC od 0,1Ms/cm2. Ovaj SAR (SystemicAcquiredResistance) proizvod indukuje sistemsku tolerantnost gajenog bilja prema fitopatogenima.
Preventivna zaštita i prihrana paradajza
Kompletan predlog zaštitnih mera i kompatibilnih folijarnih prihrana može se naći u specijalnom izdanju Agrosveta, stručne revije Agromarketove Stručne Službe, broj 101 iz januara 2020. Navedene mere su preventivnog i okvirnog karaktera.
Folijarne tretmane u početnim fazama razvoja treba sprovoditi sa 150-200l/ha vode, dok pri punom habitusu biljaka treba koristiti i preko 800l/ha.
U vreme intezivnog rasta biljaka kao glavne formulacije koriste se FF Kristal Tomato 12,5-6-31, Active 15-5-33, obavezno uz Ca-Nit u početku najčešće u odnosu 2:1, a kasnije sve manje kalcijuma. Od dve nove formulacije iz Energy linije proizvoda Complete A 14-7-15+14CaO+ME i Complete B 13-8-24+5CaO, za paradajz je pogodnija druga. Ovim novim formulacijama jedino nedostaje magnezijum, koji se može nadomestiti proizvodom Magni-Cal B u početku, a kasnije i Mg-Max-om.
Pravilna upotreba vodotopivih hraniva
Za pravilnu upotrebu vodotopivih hraniva neophodno je da se po sunčanom i toplom vremenu primenjuje niža, a po oblačnom i hladnijem viša koncentracija kristala, a prosek je g/1l (0,1%).
Kod paradajza treba ispratiti debljinu stabla na 20-1k cm od vrha biljke i ukoliko je ona tanja od 1cm treba pojačavati količinu hraniva, koja zna da se kreće i do 3g ukupno po biljci od puštanja do puštanja. U početku je to na 10-ak dana, a kasnije sa velikim plodovima i na po 2-3 dana. Ukoliko je stablo pri vrhu predebelo, pored privremenog smanjenja hraniva (posebno azotnih), može se ukloniti pri osnovi list preko puta poslednje cvetne grane na vrhu. Ovom merom se biljci vrača generativnost.
Najčešći nedostaci na biljkama su povezani na prvom mestu sa kalcijumom (neravnine na listovima) ili magnezijumom (sočivaste svetlije hlorotične fleke uokvirene lisnim nervima), a nedostaci kalijuma se nažalost vide najčešće tek u tanjiru. Takozvana bela žila, ili prisustvo celuloznih vlakama u plodu se mogu izbeći predloženom tehnologijom od samog početka proizvodnje. Jedan posebno efikasan proizvod na bazi kalijuma ističe se po svojim efektima, a to je FF K-Complex 20.
Ovaj jedinstveni organski kalijum može se koristiti fertigacijom u dozi od 5-10l/ha kao i folijarno u koncentraciji od 0,2% sa organskim kalcijumom ( Ca Organo 30 0,2%) istovremeno i bez karence. Ova kombinacija obezbedjuje bolji kvalitet i dužu trajnost proizvoda.
Žućkasto zelenkasta svetlija boja vrhova biljaka je indikator vitalnosti i naglog porasta biljaka.
Deformitet na listovima i njihova smanjena fotosintetska površina su česta pojava ukoliko prozvođači tretiraju cele biljke hormonima za oplodnju, što svakako nije preporuka, već smo na strani bumbara kao polinatora, koji podižu prinose i do 30%.
Na lakšem zemljištu i sa manje organske materije (peskovito i svetlo), preporučuje se mesečno kroz sistem FF Humiflex, ili Humisuper Plus u količini od 20l/ha.
Zbog puno tvrdih voda sa dosta bikarbonata širom regiona, koje se koriste u fertigaciji paradajza, krajnje je neophodna redovna upotreba pH Green-a, a najčešće u količini od 150-300g/1m3 vode, ili po kg-u upotrebljivih pomenutih kristala.
Po oblačnom vremenu treba redukovati količinu vode i zalivanja sprovoditi što ređe koliko to dozvoljavaju uslovi. Po sunčanom papradajz po potrebi treba navodnjavati i svakodnevno i to stalno rastvorom hraniva, kako bi se poboljšao prinos i kvalitet plodova, a time i konačna profitabilnost.
