Ovaj dar Boga i dragulj prirode, koji do kraja XV veka poznavaše samoInke i Asteci, prepliva sa španskim prekookeanskim moreplovcima “veliku baru“, raširi se po Evropi i polako postade deo i naše svakodnevnice.
Paradajz opravdava svoj naziv, za ljudski organizam blagotvornim sastojcima, vitamina, mineralima, ali i brojnih antioksidansima. Kao jedinstven izvor dragocenog ksantofila, beta karotena, likopena, vitamina C i kalijuma.
U Srbiji paradajz se uzgaja na 8-10 000 ha, sa prosečnim prinosom do skromnih 20t/ha i touglavnom otvorenog polja. Jedan manji deo tih površina je i proizvodnja u zatvorenom koja se smatra i najintenzivnijim načinom proizvodnje. Sa prvim prolećnim danima, dok većina ljudi i ne sluti, upravo ta proizvodnja se uveliko zahuktava. Paradajz od semena do ploda u ranom ciklusu proizvodnje zahteva i preko 100-ak dana. Tako su naši najvredniji poljoprivrednici ovih dana i pored dosta problema oko aktuelnih zabrana kratanja, ipak u plastenicima i neguju uglavnom biljke ranog paradajza. One se većinom ukorenjavaju i spremaju za plodonošenje verovatno sredinom maja meseca. Ova toploljubiva biljka, posebno za ranu proizvodnju, mora da se gaji u dve etape. Prva je proizvodnja rasada i ako se po jutru dan poznaje, to se po rasadu, rod paradajza očekuje.Dakle, u fazi proizvodnje rasada, paradajz pripremi gotovo polovinu svog ukupnog roda, a drugu polovinu u periodu ukorenjavanja na stalnom mestu.
Presudan uticaj na rast i razviće biljaka paradajza imaju optimalna svetlost, temperatura, čist vazduh, pravovremena zaštita od bolesti i štetočina, kao i nutrijenti. Na poslednja dva faktora (zaštita i ishrana) proizvođači imaju najdirektniji uticaj, a time i na vitalnost gajenih biljaka. Što su biljke vitalnije to je i ispoljenje genetskog potencijala, najčešće hibrida paradajza, izvesnije, te se može očekivati visok prinos i odličan kvalitet plodova. Plodovi moraju, uz adekvatnu organoleptiku (sva čula uživaju) da zadovolje i zakonsku regulativu (EU, SAD, RU) u pogledu dozvoljenih rezidua pesticida i nutrijenata. I pored velikih izazova u proizvodnji kao što su klimatske, ekonomske, demografske i druge promene, neke nove bolesti (virus bronzavosti-TSWV) i štetočine (paradajzov moljac – čuvena Tuta apsoluta) mnogi proizvođači uspevaju da postignu vrhunske rezultate i prinose po 8 puta više od proseka. Ove rezultate postižu pravilnom upotrebom Agromarket pesticida i Fitofert hraniva, a uz skromnu pomoć Stručne Službe Agromarketa.
