Ratarstvo u Srbiji

By June 19, 2020Novosti

Kako dostići visok prinos u ratarstvu

Prema obimu i strukturi raspoloživih poljoprivrednih površina, Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa povoljnim zemljišnim resursima. Ratarstvo je kao grana poljoprivrede zastupljeno u svim delovima naše zemlje ali kada je reč o intezivnoj ratarskoj proizvodnji kao tipu poljoprivrede, možemo sa sigurnošću reći da ja zastupljeno u Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju.

Šta je ono što jednu ratarsku poljoprivredu čini intezivnom –odgovarajuće tržište za plasman proizvedenih dobara, visoka primena mehanizacije i drugih savremenih agrotehničkih mera, visok prinos i mali utrošak radne snage. Uzimajući sve ove činioce u obzir, dobro ćemo se zamisliti i uporediti svoju zemlju sa nekom u kojoj je ratarstvo sa svom neophodnom poljoprivrednom mehanizacijom jako razvijeno, kao što je recimo Nemačka. Na osnovu poređenja, mogli bismo reći da u Srbiji i nije tako ’’poželjno’’ baviti se ovom poljoprivrednom granom ali poslednjih godina situacija na tržištu se menja, što ljude opredeljuje da se sve više bave upravo ratarstvom.

Pre svega u Vojvodini, u poslednjih desetak godina došlo je do prave male, mada tihe, agrarne revolucije. Gotovo u svakom vojvođanskom selu ima nekoliko desetina poljoprivrednika koji obrađuju desetine ili stotine hektara. Ti poljoprivrednici su shvatili kako tržište funkcioniše.

Srbija je iskoristila povećanje svetskih cena žitarica da poveća izvoz i profit ratara, unapredi strukturu gazdinstava i logističke kapacitete i time uđe u grupu najkonkurentnijih proizvođača u Evropi. Nagli skok cena žitarica i uljarica 2008. godine Srbija je dočekala sa niskim prinosima i infrastukturom za koju se verovalo da ne može da izveze više od pola miliona žitarica godišnje. Samo nekoliko godina kasnije Vojvodina beleži prosečne prinose pšenice od 4.86 tona po hektaru, kukuruza od 6.67 t/ha, Srbija izvozi 2,4 miliona tona žitarica tokom prodajne 2016. Dobre cene žitarica i uljarica su iskorišćene ne samo da se poveća proifit proizvođača nego i za značajna ulaganja u proizvodne i logističke kapacitete. Ipak, najveći deo ostvarene zarade je otišao da se ukrupne gazdinstva. Za manje od 10 godina od regionalnog izvoznika, postali smo svetski izvoznici kukuruza. Jedina smo zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje. Po proizvodnji suncokreta smo 16. u svetu a 9. u Evropi.

Ako uzmemo pšenicu za primer, koja više nije kultura koja se gaji da bi popunila plodored, primetićemo drastičan zaokret u proizvodnji. Poslednjih godina proizvođači na nju gledaju kao na kulturu od koje može da se zaradi a jedan od osnovnih pokretača bila je konkurencija u otkupu i povećanje mogućnosti pristupačnog skladištenja. Time je stvorena mogućnost prodaje u željenom momentu, a ne odmah posle žetve. Menja se i tehnologija, kupuje se seme, više se đubri, prska se protiv štetočina, investira se u skladišne kapacitete. Sve to dovodi do povećanja prinosa, koji su uz stabilne cene na višem nivou omogućavali zaradu. Takođe je povećan izvoz.

Usled novonastale situacije, na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda odigravaće se različiti scenariji. Očekuje se da će gotovo u svakom smislu postojati određeni trend rasta. Potražnja za brašnom kao osnovnim proizvodom, a tako i uljem i drugim, ne manje bitnim proizvodima poreklom iz ratarske proizvodnje, u velikom je porastu, i očekivanja su da će taj trend nastaviti da raste. Otvoriće se nova deficitarna tržišta ovim proizvodima u svetu, prilično će biti ispražnjene napravljene rezerve, i globalno gledano tražiće se kilogram više.

Sve to dovodi do potrebe da se u ratarstvo uloži više. Nije više dovoljno da se pripremi zemljište, nabavi seme i osnovno đubrivo. Poslednjih godina svedoci smo jake promene klimatskih uslova, prisustva elementarnih nepogoda, jakih napada štetnih organizama na useve, što umnogome dovodi do smanjenja prinosa. Stoga, poljoprivredni proizvođači iz godine u godinu traže načine da obezbede kvalitet i kvantitet prinosa. Ulaganja više nisu toliko bitna ako će im sredstva koja su kupili obezbediti siguran prinos. Stoga, postaju svesni da više nije dovoljno osnovno đubrivo i primena herbicida posle setve a pre nicanja, već shvataju da gajenu kulturu moraju negovati i pratiti iz dana u dan. Saveti poljoprivrednih stručnjaka postaju nezaobilazni deo intezivne proizvodnje.

Pored sredstava za zaštitu od korova, štetočina i prouzrokovača bolesti useva, i osnovnih đubriva, poljoprivredni proizvođači se sreću sa trendom – kako dostići viši prinos. Da li je to samo do odabira sorte i hibrida ili useve treba dodatno stimulisati u toku proizvodnje? Pa tako, svoj put nalaze i folijarna đubriva za ratarske useve.

Kompanija Fertico, članica Agromarket Grupe, kreirala je liniju biostimulativnih folijarnih đubriva, specijalno formulisanu na osnovu potreba gajenih biljaka. Sva đubriva sadrže bioaktivne komponente kao što su aminokiseline, oligosaharidi, vitamini I drugi organski molekuli koji doprinose jačanju kondicije biljaka, razvitku korenovog sistema, boljoj oplodnji i obezbeđuju viši prinos ako se primene u preporučenim količinama i pravovremeno. Naravno, ne smemo izostaviti i to da se ostale agrotehničke mere i mere zaštite od štetočina i prouzrokovača bolesti useva moraju takođe primeniti da bi se očekivao visok prinos useva.

Pa tako u proizvodnji kukuruza, primenu nalazi foljarno đubrivoFitofert Speed, koji stimuliše rast korenovog sistema, poboljšava usvajanje hranljivih materija i ubrzava metabolizam. Sadrži zink (Zn) i bor (B) koji povoljno utiču na usvajanje azota i rast polenovih prašnika i oplodnju. U proizvodnji pšenice, preporuka naših stručnjaka je upotreba preparata sa povišenim sadržajem bakra (Cu),Fitofert Speed-G. Folijarnom prihranom u rano proleće pokreću se metabolički procesi, ubrzava rad korenovog sistema, poboljšava bokorenje i smanjuje temperaturni stres kojeg je zbog naglih promena klime iz godine u godinu nesumnjivo sve više. Za uljarice su takođe kreirana đubriva na osnovu prohteva useva u potrebama hranljivim materijama koji obezbeđuju bolji rast korena i nadzemnog dela biljke, bolju oplodnju i nalivanje zrna, kao i kvalitet i sadržaj ulja. Za suncokret i soju je tu Fitofert Speed-S, koji je dobitnik Zlatne medalje za kvalitet na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Posle višegodišnjeg ispitivanja, od ove godine na tržištu je prisutan i preparat Fitofert Speed Canola, specijalno formulisan na osnovu potreba uljane repice za višim sadržajem sumpora neophodnog za cvetanje i oplodnju.

Ono što sve ove preparate iz linije folijarnih ratarskih đubriva čini tako specifičnim pored svih neophodnih makro i mikroelemenata potrebnih usevima jeste i njihova biostimulativna uloga, odnosno aminokiseline dobijene iz ekstrakta algi i druge bioaktivne komponente koji pomažu u jačanju otpornosti biljaka i njihovoj sposobnosti da prevaziđu stres izazvan raznim biotskim i abiotskim faktorima, kao I boljoj stimulaciji rasta I razvića čime doprinose višim i kvalitetnijim prinosima gajenih ratarskih useva.